Otadžbina

326

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

6., према приликама потребну количину кукуруза за израну ; и 7., на сваке две породице по један плуг. Поврх свега, ослобођавају се насељеници још и од сваких државних терета као и од службе у стајаћој војсци за десет, а у народној за пет година. Нисам у стању јамчити, да ли су сви ови лепи изгледи били познати босанским Србима који су се у Србију кретали, но турске власти тврдиле су, да су се они кренули на познв српске владе, која је у рају протурила своје агенте, па их и на самој аустријској обали била наместпла у Славонији за врбовање. То ми није познато. Но ако би ови изговори турских власти билп неосновани, онда какве су управо могле бити побуде за овакво необично исељавање из Босне? Да ли је сам нагон нациоиални, да ли нагон сиротиње, да тражи боље и лакше услове опстанка ? Било је једнога и другога. Нема у Европи ван турске, друге владе, која је тако прикупила сва својства потребна да свој народ незадовољним учини , да своме становништву улије осећање, да за сродннм а сретнијим племеном својим уздигае. Осим тога, стање босанског сељака, које је свагда било тешко сносити, беше од две године постало одвећ бедно и теретно, а беда свагда радо прихвата мпсао емиграције. Пре свега, Босна је за време рата између Црне Горе и Турске, (1862), морала ставити државн на расположење све коње, којима је располагала, а кад се рат свршио, раја је морала без одмора кулучити на оним друмовима. које је Осман-паша подизао, да, као што смо видели, одговори стратегпјским назорима своје владе. На то р дошла и страшна епизотија, која је у босанском вилајету уморила до 60.000 грла рогате марве. Додајмо још рђаву жетву од г. 1864, па онда скупљање порезе, и оне, која тече, и оне, која беше застала, и тада се баш с највећом