Otadžbina

ш џ ЦОСЛЕ ВОМЕАРДАЊА БЕОГРАДА 329 У ову политику расељавања ушла 1е Порта у добро прорачунатој намери, да Србију окружи Черкезима. Са ц>ене источне и југо-источне стране она је своје план ове већ у велике у живот уводила; остало јој је било, да тај план и на западној граници нашој оствари, па да око целе Србије има жив кордоп. А да још то постигне, њој је исељавање православног живља из Босне било веома добро дошло. И пошто Србија ни у представника гарантних сила не нађе помоћи против ових смерова, то се влада српска, п ако са болним осећањима, реши, да сама заустави емиграцију босанских Срба, отказавшч им иријам. Ми смо тада билн тврдо убеђени, да су нам тај пут налагали интереси и њихове и наше будућности као једини, који беше преостао. Биће опазио сваки, који је пратио одношаје, који су се развијали између Порте и Србије од времена бомбардања Београда, да су првих година обе стране, једна против друге, апеловале на суд гараната. Ту се водила стална парница, где је један парничар тражио што више свога противника да оптерети. И не може се ии одрећи, да је динломатија имала јаког утицаја на стање ових одношаја; али, као што она само посредује, као што свагда остаје немоћна да нађе радикалнога лека, тако нијв ни овде могла. задовољити ни једну ни другу страну. Обадве су се оне, од 1865 године, почеле измицати испод њене руке, иа ићи самостално својим путем, свака у своме правцу: Порта, да се спрема за отпор, да се ограђује, а Србија да крчи пута за пресудну акцију. Кад год је могла, Порта је замашала у аутономна права Србије. То је она покушавала без прекидања да чини тако , да ова циФра у сва времена стоји као стална у њеним рачунима, али није свагда подједнако и успевала, ударајући кад више, кад мање на отпор Србије.