Otadžbina

330

ПОРЛЕ БОМБА.РДАЊА БЕОГРАДА

У данима, које ми сад прсшраћамо, укаже се Порти нова прилика у томе правцу. У Паризу имала се састати конФеренција, са задатком да уреди међународне телеграФске одношаје свију европских држава. Пошто су дотле Србија и Румунија самостално уређивале своје међународне телеграФске одношаје, то су биле у праву очекивати, да 'буду и овом приликом пуноправно заступљење. Но Порта нас позове (16 Марта), да (( одредимо по једног одасланика у Париз, с налогом, да њеном комесару, Агатон -еФендији, даје обавештења, која не би имао царски комесар односно управе телеграФских пруга српских и румунских." Према овоме позиву одасланици српски и румунски не би нп имали приступа у конФеренцију, но би само лично били придружени царском комесару, и то с тога, што Агатон -еФендија не познаје српску и румунску телеграФску управу, а да он, случајно, тог знања има, по логици Портине ноте, и та би потреба престала. Овај позив требало је у толико пре сузбити, што би Порта, на овај начин, нашла посредног пута, да нашу аутономију мало по мало поткопа или и обиђе. Заклучујући за нас уговоре данас ђумручке, сутра поштанске и телеграФске итд... она би могла мимо нас, а обично на нашу штету, уредити све предмете, који састављају нашу аутономију. Тако је она већ у трговачком уговору са Аустријом била поступила, уговоривши за себе 8°| 0 увозвог права , а нама оставивши само 3°ј 0 ; тако је у уговору телеграФском (од 1862) закљученом са истом силом себи узела повољан број зона, а нама их свела на једну и по, докле их ми две имамо. Владе румунска и српска сагласе се да одбију позив Портин; но Румунија га одбије без иобуда очевидно погрешно, јер тиме није предохранила своје право, пошто се могло узети, да је Румунија и из других, а не из иравних разлога могла бити спречена да позг.:в прими.