Otadžbina

33 6 после бомбардАња. 'бБограДа Није поодавно било ир'е>д-мета, 0" коме би се, у круговима и иријатеља и иротивника. наших, био образовао тако саглаоан, а за нас неповољан суд, као што беше иројекат о светковини педесето-годишњег спомена Таковског устанка. Поглавито са те сагласности морао сам промислити, како да успокојим Турке, колико ради нашнх одношаја спрам њих самих, толико још више ради дипломатије, јер кад год сам успео њих да умирим, смео сам држати, да сам разоружавао и саму дипломатију. која се, бар спољашње, није смела показивати, да је и од саме Порте ревносннја у одбранн њеннх интереса. Ноходившп и вел. везира и мииистра спољних послова, ја их замолим, да не поклањају вере гласовима, који су, било по злој намери, било по лакомислености, једну невину ствар изопачили толико да Порту узнемире а нас да ожалосте. Порта снгурно и не мисли, да ће се влада српска упустити у какве лакоумне демонстрације » а ја је могу уверпти, да она неће ни другоме допустити да се и шта предузме, што би в. Порту могло увредити а нама њену осуду навући Опровргнувшп све неосноване гласове у појединостима, изјавим, да је н до сада сваке године на тај дан (Цвети) бнло; службе божије, параде војене, осветљења, а сада се још додаје: гозба, позориште, кошија, ватромет и т. д. Нисмо се надалп, да те најобичније и целом свету допуштене забаве могу само у Србији имати ^карактер који изазива. п ; нисмо се надали да нам се може замерити, ако се радујемо што и нас има на овоме свету ! Најпосле замолим, да се одложи сваки суд, докле се светковина не сврши, а ми ћемо тај суд спокојно очекивати, тврдо уверенп, да ће он за нас само повољан испасти. Обадва министра иоказаше видно задовољство, које им је ово објашњење причинило. Али-паша, који обнчно мало говораше, рече, да је (( усхићен," што ове речи од мене чује ; а Фуад-паша, који беше речитији и про-