Otadžbina

22

после бомбардања београда

335

статку сваких других догађаја на истоку, и званични свет и јавно мишљење имађаху пред очима само (( велику демонстрацију," која се у Србији спремаше, па извођаху свакојака закључења. Докле сам ја једне гласове сузбијао, други су нови искршавали. И сам Мутије, који се у то доба уздржавао да нам даје савета, није могао а да ми, овим поводом, не изрази своје зебње за наш полошај, који је већ, и сам по себи, довољно тежак. (( Не треба, рече , да хитате. Ако стрпљење и није лако, оно је свакојако мудро и корисно, пошто време све олакшава, а често више собом доноси, но што се може и мислити." Ни сир Ханри Булвер није изостао са својим саветима. Он ме је нарочито к себи звао, да ми изјави, како сва вегитина сриске иолитине има бити у томе, да Србија не буде ничија жртва, а то ће она постати ако не буде вређала ни велику војену силу, коју има на својој граници, ни Порту. Турски министри изражавају се : „Срби не знају шта би ми од њих учинили, кад би. смо од њихове стране сигурни били." Та још пре 8 месеци, одговорим ја, прогласио је кн. Михаил свечано политику добрих одношаја с Портом, као једино праву и корисну, па ми, ако ни до сада од тога пута одустали нисмо, на овако предусрет.гив корак још ни одговора немамо ; напротив послови чаме ; Порта продужава ићи путем неповерења, показујући се узбуњена сваком појавом јавнога живота, коју у нас опази ; она насељава Черкезе око наше границе ; са стране босанске креће гомиле народа, да отвори место овоме немирном елементу мусломанском. Посланик жаљаше, што види Порту на томе путу, но увераваше ме, да је сад неповерење мање, но што је пређе било, а томе успокојењу, мишљаше он, да сам и сам много принео, позивајући нас, да и даље останемо на путу,који смо себи обележили.