Otadžbina

100

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДРУГОКЛАСЦА

наш бригадир (I класе) мајор Лазар Чолак - Антић, бригадир II класе Г. Тешић, отишао је на Јанкову клисуру где се изодавна налази и капетан Стеван Венички. У исто време дође и бригадни свештеник II. кл. Г Сава Н. Иоповић, овештеник Трстенички, да заклетву (наш батаљон по други пут) положимо. Из вароши и околних села, гомилама је мушког и женског света било, који као сведоци учествоваху при овој нашој сјајној светковини. Бригадир командова, те се цела бригада стави у бригадну «кару». Заставе се донеше; сто се с водом за освећење спремљен и испод застава у кару на средини војске постави. Бригадни свештеник обуче се и отпоче ссводо-освећење" — које кад се сврши и војска са заставама нокропи — онда се позваше затавници батаљони. те свакиЈ за свој батаљон из свештеничких руку ову светињу уз и језгровите свештеникове речи прими. Пошто се заставе предадоше и сваки у свој батаљон са свирањем пред „перси" оде, онда и наш бригадир изговори војсци неколико значајних у духу времена речи, — које се завршише са речима његовима и продужише у војсци, «Шивио Кнез Милан Обреновић IV !!" По овој свечаности отпоче се марширање по пол>у што је гађањем нишана до ручка а и по ручку трајало. Око 4 часа изађе наредба. да наш крушевачки и расински батаљон отпутује у Каоник а кознички у маршу за на Јанкову Клисуру По наредби одмах се кренусмо — па и батерије с топовима. — У путу само се је хорила песма и тако весело преко Капиџика и Гаглове после 4 часа стигосмо у Каоник. Овде нађосмо се с нашом браћом 1-вом класом, која још од пре десет дана овде станује. Ту се, отац са сином, братсбратом, рођак с рођаком и сродник са сродником лепо поздрависмо и ижл^убисмо. Милине и радости наше нигде није било! Мишљасмо, да се више