Otadžbina

ГЛТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДРУГОКЛАСЦА

101

никад растати нећемо , и да нам је сва жел>а испуњена па нпједан и не помишљасмо на свој дом; јер и ако буде боја, то кад ћемо између својих изгинути, неће нам на жао остати ! У овом весељу и задовол.отву скоро целу иоћ проведосмо. Овде је била и сва 1-ва класа крушевачке бригаде изузимајући јошанички и кознички батаљон, од којих први је на Рашкој, а други на Јанковој Клисури. Време је било променл.иво. 14 ЈУНА Логор у путу. Јутрос наредба стиже, да се из Каоника сва I" класа у Вукању (село) окр. алексиначког крене. Вукања је па 5 часова одавде а 8 од Крушевца на југоисточној сграни удаљена. Прва класа остаде, а ми се на велику нашу жалост од њих раздвојисмо и одосмо. Нутовали смо преко села В. Шиљеговца, Греваца и Рибара и то све насипом који води за баљу Рибарску. Из Рнбара кренусмо се коловозом (крченикоД) на источну страну уз брег, преко кога сиђосмо у село Росице (од овог села настаје алексиначки округ) Од Росица опет уз брег на југо-источну страну уз који се једва с живом муком а помоћу народа н неколико јармова, по блату и киши батерије извукоше! Огранак овог виса, пружа се од Јастрепца Равне горе и Касагшве чуке. По овом лошем времену једва у неко доба ноћи , неки пре а неки после, како је ко могао дођосмо у Вукању. Чим овде дођосмо, станисмо се на једном вису северно од села, па почесмо, како је ко могао шумљаке правити и ватре ложити, али од велике кише и блата, никакве користи не беше. Време је са свим рђаво.

(Наетавиће се)