Otadžbina

ОвОГОДИШЊА БУГАРСКА СКУ11ШТИНА У ТЕЧАЈУ ПР0Ш.10Г МЕСЕЦА УСВОЈИЛА ЈЕ И КЊА8 ПОТВРДИО СЛЕДЕЋИ :

о народној војсци {„Нар о дн о ои о лче ниј е и Ј.

Чл. 1. У народну војоку долазе сви грађани испод четрдесет година старости, који су способни ва оружје и који већ нису уписани у стојећу војску нити у њену резерву. Од личне слулузе у народној војсци могу се ослободити само они, који су болесни и телесно неспособни Чл. 2. Народни војник („ополченац") не може да се због војених упражњења од свог редовног посла да одваја на дуже време од педесет дана преко године. У то време неможе да буде вишеоддесет радних дана, нити једно учење може да буде непрекидно дуже од седам дана. Чл. 3. Окупови народне војске на дуже време могу да буду оамо у случају какве велике претеће опасности за државу. Такови скупови наређују се нарочито књажевим указом а на предлог министарског савета. Чл. 4. Ополченци добијају од државе оружје и муницију, на војена упражњења излазе у свом оделу и о свом трошку. Само у ванредном случају (чл. 3) кад се окупљају на дуже од једне недеље, добијају од државе издржавање преко својих општина. Чл. 5. Вршење војене службе у ополчењу грађанска је дужност сваког Бугарина ; зато таква служба недаје права ни на какву новчану накнаду.

I. Општи основи