Otadžbina

108

3 А К О Н

Чл. 49. За не|авку на позив на зборно место, аио нема извињавајућих узрока, ополченац се казни од 1 до 20 динара. Казну оваку зриче „савет" састављен од четника, подчетника и десетара у чети, Новчана глоба иде у корист четне касе. А.ко ;е какав ополченац успротиви ичвршењу оваквог решења, онда је четннк дужан да о томе рапортира окружном комитету, а свај после преко окружне г(>ађанске власти настојава да се то решење изврши. Чл. 50. Четник има право да у име дисциплинарне казни, задржи на учење сваког непашљивог и немарљивог ополченца преко времена одређеног за вежбање. но ово дуже учење за казну несме да траје дуже од 2 сахата. Чл. 51. Окружни војени старешина има власт да опомене, да укори и да дисциплинарно казни на 1 до 4 сахата преко прописног вежбања. Чл. 52. За преступе војничке природе окружни комитет оптужује кривце редовном суду * * По изложеном напред закону о „народном ополченију" можемо о овој новој бугарској институцији да изведемо следећа закључења. Народно ополчени.је чисто је народна установа у тој цељи да се всјничко вежбање што више у маси народа распросте и одома(;и. Но у случају опасности за земву државг моше оаолченије да позове под оружје, и да га под оружјем држи докле безбедност њена то захтева (чл : 3). И у мирно време државне власти имају нравз, да се ополчењем послуже за стражарске дужности у извесним случајима (чл. 6.) Зато што 1;е и држава имати потребу у овој народној установи он 1 на себз ушма брмгу и трзшак око снабдева^Ба ополчења са оружјем и муницијом, и води преко својих органа надзор над њеном В (1]'ничком наставом Ова нак администрација и командовање ополченских чета у рукама је изборних од ополченаца власти (окружних комитета^ и старешина. Но и у овим другим односима државна власт задржала је себи нужну контролу - и учешће, дајуКи министарском савету право потврђивања и смењивања окружних комитета, — а тако исто право овим комитетима, — у којима председава окружни командант, —