Otadžbina

ВЕЗИР АБОГОВИЋ

121

Да главом својом спасе живот наш. Има ли Власте наде какве још, Има ли пута, средства, начина. О сине ! љуто огреши се отац ; На тебе јадник заборавио Тражећи себе у демону овом (Махмуду). 0 бежи, док си жив, јер ја ти само Поклоних живот, други не ће никад. Махмуд. Да бегам вели. Десно ? лево ? Куд? У Турке ? Србе ? Куд је гори пут ? И шта сам јадан, каква зверка сад ? Лисица, голуб, јање или вук ? И где ме чека мање отрова ? 0 најбоља је, најслађа је смрт, Јер она само даје вечни мир Ох, брате, брате — — збогом, брате мој ! (од0 лагано, оборене главе)

VI

Михај. Изгубио сам све ! 0 мало час. Колико срећан, како јадан сад. На срцу беше брат ми драг и син А сад би судба да ми очме све. Звездане ! сине 1 два су имена, Једнако драга срцу мојему ; За живот су ти срасла најтврђе. Има ли наде, Власте ? Властоје. Хтедну ли За откуп Турци, Михај. Ко је заробљен ? Властоје. Исмајил паша, Челебијин зет. Ја мало пре са Облачићем бех; За оним брегом с војском стоји он ; Могли би к њему, да га пошљемо, Да нуди пашу Предрагу за откуп : На речи он ће најмудрији бити. Михај. Ајдемо, ајдмо одма !

(оду