Otadžbina

10

ПОСЛЕ ВОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

је била добивена Краљ Вилхелм прође кроз редове победонооне војско, свуда дочекан усклицима славе и радосви. Од времена Наиолеона I и старога Влихера није, вели један историјописац ни један војвода такав тренутак доживео ! 1 1 застава, 174 тола и 18 000 заробљених војника бејаху троФеји ове славне победе. 11од утицајем страшнога пораза свог, Аустрија, у први мах, затражи помоћи у промени команданата. Бенедек буде збачен, главни генерали нохапшени, а команда над војском у Чешкој преда се победиоцу код Кустоце, ерцхерцогу Албрехту. Но команданти не помажу онде, где војске нема. Габленц буде поолат у главни стан прајски да тражи примприје, које Прајзи откажу. 23. Јуна париски монитер изненаап свет обзнаном, да је пар аустријски, погаго је част свога оружја у Италији сачувао , устунио Млетке цару француском и тражио његово посредовање, да се поврати мир државама, које ратују ; да је цар ускорио, да овоме позиву одговорн, и обратио се непосредно крал^евима Прајском и Талијанском, да посредује примирије. Положај Прајске ако је и био сад према Аустрији обезбеђен, није био сигуран и према Француској, јер јоС је сва војска из земље изишла бпла, а Нанолеону није се смело веровати. С тога краљ Вилхелм прими Наполеонов предлог о примирију, али преговоре развуче, да аустријску војску још више притесни и што више аустријских земаља, ради јаче гарантије, заузмо. Међутим, маширале су прајске колоне све једнако напред, не ударајући скоро ни на какав отпор. Но Италија, с погледом на савезничку верност, не прими одвојено примирије. на које је Аустрија и смерала, кад је Млетке Наполеону уступила. С тога и цар Француски одбије понуду, да посредује примирије само између Италије и Аусгрије. И незавионо од ових разлога. није Италија желела мира, јер није се она само ради