Otadžbina, Sep 01, 1881, page 23

ПОСЛЕ БОМВАРДАЊА ВЕОГРАДА

19

Осећајући неку невољу, мусломански свет бацаше одговорност на оне, који тренутно њиме управљаху, ма да тегобе бејаху последак целих система, исход дугих историјских процеса. И сам велики везир, Фуад-паша, морао је наћи, да је расположење мусломана озбиљно било, кад је прибегао сумњивом леку, да заведе установу тајних агената, од којих би само у Цариграду било око 150. Но докле су се овако уводили тајни агенти, јавни су просили по сокацима; заптије (жандарми) предусретали су у престолници отменије људе, молећи их за милост да не помру од глади, јер за више месеци не бејаху плате примили. А и како могаше плаћати држава, којој обвезнице бејаху за мало дана спале од 55 на 32, највише са неуредности Финансијске управе. Не могући плаћати интересе, Порта је дизала и депозите, што је јеш већма потресало јавни кредит, те, у свези са ошптим политичким положајем у Европи, привело такву кризу на пијаци цариградској, да је много трговаца посртало са знатним капиталима. Кад су оваки призори били у престолници на очим.а свету, може се замислити, колико је црна била слика, у провинцијама. Путници, који су из унутрашњости долазили, цриповедали су чуда о самовољи и грабежу чиновничком. Довољно је само један пример да наведемо, Губернантор Битољски Хусни-паша, ишао је од места до места по својој губернији, те јавно грабио. Где дође, заиште од оиштине, да му изда рђаве људе, а кад она то учини, он их уцени иа иусти. То је производило незадовољство и међ' Турцима и међ' хришћанима, што је сасвим природно, јер кад је реч о сигурности, на томе пољу изравњавају се све разлике; потребу сигурности осећају подједнако све вере и сва политичка убеђења Стање је било очајно, каса празна, а ваљало је стављати војску на војену ногу. Намера је била образовати 2