Otadžbina

ЧЕРЊАЈЕВ

515

Ми Срби знасмо дојако да је тај херој себи име осветлао са освојењем Ташкента, некадање Тамерланове престонице у малој Азији. Он тада беше у нижем чину руске војске, и колико је познато — то освојење је пошло њему за руком више политичким путем, но простим ратним нападајем и јуришањзм, једном речи: Ташкенд је освојен нескобелевски. Дал-.е смо чули, да је Черњајев у пркос лепих награда и отличја у некој опреци стајао са ратнпм мгшиотром руске војске, Миљутином ; и да је у последње доба уређивао «Руски мир" новине. У Србији новоустројена , млада народна војска васцс.ш српски народ под оружјем, који треба тек у овом рату да дозна и да се учврсти у ратним правилима, у запту и ратним законима. А ђенерал Черљајев долази нам из руске војске у којој је дисциплина у.зорна; Черњајев носи у себи мерило руске дисциплине и послушности. Ал што ће на вази средстава и мете од замашности бити, — он ступа у српску војску са руским појмовима о шиљању војске и људства у бој, о полагању жртава на олтар отачаства по руским назорима, где иза војске руске стоји народ од деведесет милиона душа. Шта је Русији , шта је њеном војводи да би постигао мету прелазка Балкана, да жртвује 40.000 војника? У Србији, где је из народа од мало више од милиона све за оружје способно већ под оружјем, тиче се сваког поједииог борцагде може да буде, заклањати, штедити, јер нема — ако тисућама у једној битци изгину, ризнице, из које би накнаду вадили. Противник напротив броји преко 30 милиона себи одани Фанатиках религиозних, јер је Турчину сваки рат безусловно религиозни рат. Српском ОФициру је живот сваког појединог свог потчињеног — аманет, којег ће он онде, где није крајна потреба — заклањати, чувати, штедити за одсудне тренутке. Та убеђења већ садржавају у себи услов љубави 33'