Otadžbina

520

ЧЕРЊЛЈЕВ

сам туроки полошај. Турци су у логорима. У Нишу нема више од 2-3000, они се могу лакообићи." Који војвода такав рапорт прима за готов новац од свога шефа ђенералног штаба и не отпушта га о места од дужности тај војвода тврди и сам да не разуме боље. Сад да пропратимо хронолошки Черњајевљево ратовање Черњајев беше на неколико месеци пре објаве рата позван, да промотри српску војску у свима слојевима и спремама и да рекне пресуду : да ли је војска способна за рат или не 1 он је казао, да је способна. Да ли је то било убеђење његово ? Искрено да кажемо, да смо ми били питани, и ми бисмо били рекли, да је способна, али би савестно назначили недостатке, који би се дали за два месепа својског рада код таког ратоборног и бистрог народа поправити. Ми видесмо кашње, како стари ТриФунац свој батаљон у очи глед Турцима на Морави за само месец дана извежба, да је потпуно одговарао задатцима ратне чете. Основни операциони план (предпостављамо, да је Черњајев саучествовао у склапању тога) у целом саставу имао би само онда смисла, да је српска војска била бројно пет пута јача, но што је била с пролећа 1876. Први наполеон био је јамачно недостижим ратни гениус, и имао је свагда више стотина тисућ војске, па нинад није полазио на свима тачкама у исти ма у оФанзиву : кад је нападао на Италију, сгајаше му војска у Шпанији у деФанзивиј исто тако кад^би пошао преко Рајне на Германију. Српска војска је у истом тренућу на пет места ступила у ОФензиву : На Дрини, на Јавору, код Суповца, на Бабиној глави и на Тимоку. То се зове растројавање своје снаге, влада српска мора да је већ при објави рата познавала расположења суседне Аустро-Угарске односно Босне. Онда није имала места оФанзива преко Дрине на Бељину. Тим би заштеђено било бројем 20001) војске и