Otadžbina

ЧЕРЊАЈЕВ

519

дође тим у опасност , да сва буде или смлављена или заробљена. Зар Черњајев није познавао злу навику и страст оног руског оФицира, коме даје војску од двадесет батаљона и тако огромни, судбоносни задатак? Међер тако слабо познаје он своје људе? Има случајева , где он руске оФицире хвали и награђује авансовањем и колајнама, који су баш мало час на белом дану напустили своје меото у бојној линији. Оволико о Черњајеву као оцу и судпји. Најљућа битка на Књажевцу бесни, Хорватовић добивши Черњајвљеву депешу , да полази од Алексинца противнику за леђа и Књажевцу у помоћ , одапире се из петних жила да то велеважно стратешко место Србије од пропасти сачува, — још једаред срзне рсом, — тутањ топова чује Чрњајев на путу свом и у место да се пожури, он држи одмор и поче ћевап и наслађава се њиме као у најмирнијем добу. На Лиљеговцу бесни битка —војвода има каде, и осећа искање , да обједује. Иначе, који заповедник љуби своју војску — ми ово говоримо из искуства , том стегне раздрага битке гр'оце, те не би никад у стању био да прогута залогај, а камо ли да би и замислио жељу да руча , док му се војска коље са непријатељем. Који војвода ипак ту ладнокрвност има , тај нема искрв љубави ка својој војсци. А богме и она, кад дозна неће имати спрам њега. Черњајев није познавао људске карактере — о гом он не имаде ни појма. Прво му беше управитељ ђенералног штаба Векер. за то место неспособан ради своје прошлости, дође за њим Комаров, уредник «руског мира" неспособан за то сјајно место због свог незнања, своје нетачности, своје плиткоће у ратним назорима. Ко хоће доказа овај изрецп нашој, тај нек чита онај телеграм, што Комаров шаље са Суповца Черњајеву : „Прегледао