Otadžbina

532

ЧЕРЊАЈЕВ

дана; он броји минуте, кад ће унићи у огњену линију оних 21 батаљон — ал од ових ни трага ни гласа — А његов коњ оседлан ту је близу, за минут-два могао је наћи ту тражену колону. Сунце се већ у велико било почело клонити западу, кад у највећем трку дојури ОФицир из прве бојне линије, па као без дисања рече: «Ако Бога знате, г. ђенералу, шаљите што скорије помоћи, иначе изгибосмо сви!" Черњајев себи чупа косу . . . . у место да цикне : „дај коња!".... Кад виде Турчик, да на десној обали Мораве не може да доскочи Алексинцу, пређе лепо, као у мирно доба при маневрима, средством на тенане грађеног моста код Катуна на исту страну, и увуче се у онај ћорбуџак чак до доњег Љубеша. Ова дрзкост Турчинова казује чам најјасније, шта он држи о војсководској способности Черњајевљевој. И још које поруге по шеФа ђенералног штаба: Висаријон Висаријонович Комаров дојури узплахирен до Шивановог шанца и са од радости дрхћућим гласом јавља његовом Високопревосходителству, «да је цела Ахмед Ејубова војска побегла у Ниш, и честита Черњајеву на тако сјајној победи !» У том тренутку кађења никоме не иаде на ум да погледи уз Моравску обалу, где би видео већ готов мост^ и преко њега прелазеће турске колоне. То зове Комаров «бегањем у Ниш.» Битка над Прћиловцем 20. авг. За ову битку, коју је наредио сам Черњајев, само неколико речи да прозборимо : Нити праве мете, нити су средства за што постићи правилно употребљена. Хорватовића оставигае на десној страни Мораве од 14. до 19. августа без икаквог упутства — те за битку ову добије следећу диспозицију: «Пошто је турска војска са десне стране Мораве „прешла на леву, и одатле неки део преко Суповца од-