Otadžbina

ЧЕРЊА1ЕВ

533

<( стугшо, то се надати, да ће они сад напасти на наше ,«десно крило. С тога, да би више с вашом војском до. „принели, да Турска при својим операцијама буде уз«држљивија, препоручујем вам, да наступате преко Грамаде „к Матејевцу, кад ми будемо ншаднути. Из Алексинца, <( ја ћу наредити, да још један део војске наступа к Нишу <( до тоионичких висов а, и ове по могућству заузме. Одр„жавајте свезу с том војском. Осем тога треба да се оси„гурате од зајечарске стране, и да имате у својој власти <( пут Књажевац-Бања. Главнокомандујући Черњајев.» Хорватовић опробани војсковођ, његова војска, опробана у храбрости и иослушности, одсуђени су данас, да гледају скрштеним рукама, како ће Черњајев да изгони јуришем противника из утврђеног му кута ГредетинЉубеш-Мрсољ. Черњајев лично беше и у овој битци сјашио с коња, и мирно стајао на једном месту у неком котлу на западној голој планини ирћиловичких висова, која се спушта у поток између њих и обадва Адровца. Са тог места немогаше се видети битка а камо ли да је било прегледа над свима кретањима наше и прогивничке војске. Ту се бавио и Комаров. И та битка изгубљена. Долазимо сад на велику замашну битку на дан 16. Септембра 1876., коју је Черњајев и смислио и наредио чисто из сопственог побуђења, и којом је сам лично управљао. То побуђење и цељ битке да боље разумемо, навешћу овде речи Черњајевљеве, које је он у ноћ од 1. на други Септембра говорио поверенику свом уз извесну огромну неку своју намеру. « , у осталом, турска се војска тако за«летила на левој обали Мораве, она се тако непаметно «заглавила у ћошак нашег отвореног угла, да мени треба «само да иза ње савијем моје десно и лево крило, па су «Турци у клопци ; не ће ни један жив видети Ниша. Наша