Otadžbina

538

черњајев

Битка пзгубљена. Губитак превелики. Черњајев је познавао законе и правила стратегије ал кад се је тицало да их он у дјело произведе, ту је слаб био. Ал савршено и апсолутно је неспособан био да тактично управља са битком. Кад он не остаје у седлу, већ седи ио цело трајање битке у каквом заклону, те ће или онамо два топа управити, или послати оном батаљону непознатом — непозната новог командира из даљне Русије, или ће чупати себи косу од раздраге, — тако се не руководи битка. Његова готово свака заповест била је мало час, или кад су већ колоне пошле да је врше—опоречена. «Огс1ге, соп1геогс1ге, с1ебогг]ге« вели Француз. Черњајевљев начин управљати с војском створен је, да баш најобље дисципловану војску растроји. Само народну војску, и то српску, он није могао растројити и на побуну деморалисати — јер је то послушни, својим старешинама одани народ који се закону повинује. Српски батаљон ни један није се потужио, ал руски ено онај се побунио под Черњајевљевом управом, што га мораше на брзу руку да претуре на румунску страну Дј нава. 17. октобра 1876. тужни дани ђуниски. Нек нас опрости читалац дужности, да му причамо о тим чемерним данима, и да позлеђујемо ране и њему и самом себи Могли би само јошт навести један Черњајевљев телеграм као сведоџбу, да ли је он безпристрастан судија, да ли је праведан отац својим подчињеним, да ли је он љубио тај српски народ, који га поверљиво предусретну и који повери његовој управи, његовом ликторском снопљу цвет својих синова и повери своју судбу и будућност. Тај телеграм гласи : «Всје Рускије легли, всје Серби убјежали." Кашње се наЈоше ти „легли Рускије» здрави читави.