Otadžbina

ЧЕРЊАЈЕВ

559

Ал тај телеграм већ спада у Черњајевљеву политику, и чисто је он сенка (или можда је требао да буде твориво), коју баца Светог Стевана мир иреда се, по коме од Светог Николајевског Балкана па до језера Охрида не живе Срби. већ овејани Бугари. Овакав је био Черњајев као војсковођа, као отац, судија, као стратег и тактичар, и сад да га видимо у слици политичара. Сва славенска срца беху уздрхтала видећи, да не може хришћански народ у Херцеговини и Босни сам себи извојевата човечја права и слободу, и да почињс већ да се гаси огањ на усташким жртвеницима. Иема срца у Русији, које није уздрхтало од саучешћа — од цара Александра па до најсиромашнвјег просјака. Кад беше већ изречено, да Србија и Црна гора не могу више гледати скрштених ууку јаде и патњу и врисак оног народа, и да морају се латити заједнички оружја — онда се је тицало, — да кад већ не може званична Русија због политичних констелација притећи у помоћ, оно да поједини добровол,ци почну прелазити да браћи помогну, и да свет види, да крв није вода. Кад је Русија 1813. године могла помагати Ђерманији, да се отресе Наполеоновог јарма, ко сме за зло примити, што руски народ онако племенито спреми се, да подупире браћу своју Србе у ратним њиховим мукама протииу вампира хришћанског и човечанског! — Предвидно је било, да ће ту поћи листом доброво.љац; онда треба тим Русимау Србијизаповедник, који ће их држати у запту, а по свој прилици требаће и Србији на гласу вође, који ће јој својом оданошћу, својим искуством служити. Опробани ђенерали у активној војсци обично се у иочетку уздржавају од таковог корака, јер стрепе, да ће им званично бити за зло примљено. Мало их има, који се са самопрегоревањем излажу опасности, да ће их ратни закони као преступнике изобличити. Пруски ђенерал Јорк године 1813. бро]и се