Otadžbina

ЧЕРЊаЈЕВ

541

истим усхићењем и љубављу сцрам сриског народа, с којом погибе Милош Обилић и ајдук Велжо ! .Јошт иосле векова ће урађати та њииа крв божанственог плода по Српство и човечанство! Рајевски, Новоселов и онај идеал мушког поноса и великодушја Никола Кирејев и стотинама других — да не дође Черњајев — тешко да би се одважили и они да дођу ; и тешко да би догале оне блажене женске руке руских сестара, да облажу мелем на ране, да завијају и превијају, као мајка чедо своје, рањеника у тешким самртним мукама н еговим ! Ал тим није доста. Руски народ, и ако је до данас ив дубине срца био саучестник добрих и злих дана усташких — сад виде он у Србији под и са Черњајевом своје рођене синове : крв од своје крви, тјело од својег тјела, и сад је свака изгублена битка на Тимоку и МораЕИ, свак погинули Рус непосредни муњевити удар по руски народ. Па онако, као што је осећао и најсиромашнији Рус у својој колебици, тако и двоструко је осећао цар ослободителт, тај први родољуб руски, ког љубав за човечанство и свој народ не имађаше границе. Кзд учесташе битке и губитци онаких јунака у Србији и Црној гори, и дивовска напрезања против надмоћности турске, кад се обелодани, да од неке велесиле и поједина изврсна лица, и топови, и свака врста спреме долаз;! Турчину јавно у помоћ, и кад паде Алексинац, Ђунис •— паде и султану на крило муњом достављени ултиматум. Из овог се изроди огромни руско-турски рат, руска војска дође пред Цариград, српока униђе у Ниш, Пирот, Врању. Србија независна! Српски ће народ вавек благосиљати долазак Черњајевљев, и благосиљати руски народ, ко]и га је послао, и благосиљати у царској палати ону руку, која му даде свој благослов на пут ! Оно што рекосмо о његовим првим чисто ратним својствима — остаје наше убеђење.