Otadžbina

540

ЧЕРЊАЈЕВ

у те редке. Краљ његов у Берлину под диктаторством Наполеоновим — налаже му, да пограничну тврђаву отвори из Русије бежећим Французима, и да уступи њима команду. Ал Јорк не пусти Французе, већ руску војску у град, и то беше полог, из ког се је излегло коначно и савршено ослобођење Прусије и Иемачке од Наполеонове силе. У Русији нађе се један јунак, који ће да војује у Србији. а то је био као што рекосмо Миханло Глигори.јевић Черњајев. Да га је за ту одважност васцели руски парод благосил.ао, знамо сви. Ал у царској палати нађе се императору близу стојећа рука. која такођер Черњајева при поласку благосиљагпе. — И сакад руски синови свог човека, свог прослављеног ташкендског хероја видеше у Србији, сад потегоше они листом прелазити — Ал не само ратници, већ ту са чистим срцем и љубави спрам ближњег по небеској науци Христовој дођоше милосрдне сестре, дођоше убоге и богате, и млађане, анђелске девојке и високе госпође у болнице, на војишта и бојишта храбрим срцем, да помогну рањеницима. Ратне спреме, милионима рубаља узеше пут — дари милосрђа и хришћанске и братске љубави — у Србију. Черњајев имао је отворено, неограничено пуномоћје од датара, да располаже тим благом. И Черњајев је племенито, пуном руком давао и утро многу сузу са образа бедном, удовици и сирочадима: Као што свагда таком приликом бива, дошао је ту и гдекоји брат Рус, који је можда стајао у свом отачаству у опреци са законима, са власти или јавним моралом Ал коликојењих на другу страну дошло узор момчадије и дика људства с иламтећом душом за све што је сјајно, високо, дивно и племенито ! Колико њих оросише крвљу својом српску земљу са оним