Otadžbina

570

УРЕЂЕЊЕ НАШЕ ВОЈНЕ СНДГЕ

шили бар тромесечну регтоутску школу у своме окружном месту или у пајближем гарнизону стајаће војске, Њихово издржавање за време веџбаља, пало би на терет дотичног округа, као гпто и за народну војску закон прописује. Само оружје и убојну спрему давала би држава. Пошто сврше регрутску школу ови би младићи пре» шли одма у састав народне војске; док онм, што прописни рок одслуже у стајаћој војсци, прелазе по ислужењу у резерву стајаће војске. Док дакле, ови последњи служе у стајаћој војсцп и њеној резерви, они први у толико више служили бн у народној војсци првога позива. Само 3 до 6 месеци могли би служити и ђаци средњих, виших, пољопривредних и занатлијских школа, Фабриканти и томе подобни, те тиме потпомогли развијће науке. заната, пољске привреде и индустрије код нас. Ово је и гвоздени војни закон Пруске предвидео, На тај начин, неби било младића у Србији, који неби свршио регрутску школу — сем физички и умно неспособни — а тиме би се успело, да у народној војсци небуде никада рекрут а. Из досад реченога следује : 3. Сви двајестгодишњаци ирелазе кроз стајаћу војску : било да одслуже ироиисани рок, било да сврше само рекрутску школу (3 до 4 месеца). 4. Да стајаНе војске у миру буде 10.000 војник а с' нижим чиновима ( 12 батаљона пешадије, 5 ескадрона, 28 пољских и 4 брдске батерије, '1 2 градског батаљона, 4 — 6 чета инжињерије са возарима и болничарима) 5. У стајаћој војсци да одслужује двогодишњи рок само 5000 рвгрута од најимућнијих и најзадружнијих, а остали да сврше тромесечну регрутну школу ири окружним командама, или најближим гарнизонима.