Otadžbina

УРЕЂЕШЕ НАШЕ ВОЈНК СНАГЕ

569

ПроФесор га погледа радознало, а он му приповеди све, и зовне из куће Гргура. Гргур приђе к Савиној руци, а овај га значајнијим погледом измери од главе до пете. Кад су Гргур и Милан опет пошли к вратима, проФесор Сава, не скидајући ока с њих, рече полугласно мајстор Јовану : — Лепо их је издашна природа украсила, а кућа још лепше одгајила —шта ли ће од њих учинити школа и друштво ?* И као да се после ових речи оте проФесору Саии уздах, кога толико прикрио беше, да га ни сам мајстор Јован није приметио. — Ја их, господино, нредајем у ваше руке ; ја позаајем вас; нек' буду као ви — остало је у божјој руци, примети Јован после подуже почивке. — Али да ли ћу ја један бити довољан, достижан Данас је, мој драги мајстор Јоване, толико квара међу људма, да често сав добар усев школин позобље. Имамо толике жалосне примере пред собом. Ту проФесор Сава дубоко, дубоко уздахну. (Наетавиће ов.) М. П. Шапчанин. ; 4: $ УЈРЕХЕЊЕ НЛШЕ ВОЈНЕ СНАГЕ (Наогавак.) Наше економно и Финансијско стање не даје могућности, да и ових 7000 регрута одслужи прописани рок службе у стајаћој војсци, него морамо другом начину, из нужде, прибећи. Како су иак ови регрути незадружнији и оскуднији од оних, што су у стајаћу војску редовно увршћени, то и за њихово задружно и економно стање неби осетне штете блло, ако би ових 7000 двајвстогодишњака свр-