Otadžbina

602

РАТНИ ДПЕВеиЛ ЈЕ4НОГ /ЈРУГОКЛАСЦе

Тек што беше Рајевски измакао. а један наш ко морџија, који је у Трњанима због малаксалих Еолова застао, — дође и приповеда. да је Велимировић тамо дошао, с једним каваљеристом, каваљеристу да је одмах нешто хитно у Алексинац с' писмом упутио, па распасавши се у механи, отишао доле к обали моравској и тамо скочио — и удавио се. — Приповеда и то; да је најпре газио по неком моравишту (бари), где му се и чизме познају. Ова вест јако нас је нзненадила, па смо изводећи дошли дотле: да он пма много узрока и погрешака, кад се решио, да се сам убије. Око 10 сах. у вече, јавише нам нарочити коњаници, да је наша војска из Шиљеговца дошла, али да идемо више Прћиловских винограда. те да им храну поделимо — што и учинисмо. Пошто храну раздадох мом батаљону ; седох поред ватре, те их станем о борби јучерањој и о њима запиткивати. Командир са војницима поче ми овако причати : Јуче кад је отпочета борба по распореду, предаду нас једном средњо-вечном руском ОФициру, који је као командант нашег батаљона био. Скоро цела наша бригада заузимала је десно крило — а око села Сувотне. Борба је у најправилнијим реду отпочета и тако храбро војска напредовала, да смо непријатеља већ сузбили били, и скоро до Голешнице дотерали ; али у подне, кад је борба с' обе стране најразвијенија била и кад је требало, да наша батерија највећи отпор даде, помажућИ пешаке, наша је батерија на жалост без икакве опаоностп умакла. Чим је батерија с наше стране престала, непријателг је сву своју батеријску снагу с картечима на нас осуо, а и пешадијом навалио, да смо мислилп : овде је свему крај. За нашом батеријом. и старешина неостаде, — као да сви или погибоше или побегоше. Непријатељ видећи на нашем крилу ову забуну и збрку, нареди јуриш и тако многе наше и живе похваташе. Ми пренеражени — је-