Otadžbina

ратни дневник једног друтокласца

603

дно због батерије, а друго без старешина, борисмо се полако одступајући — не знајући, који је с којим батаљоном. Један по један као без главе - вратисмо се синоћ у Шиљеговац, где је сву ноћ и јутрос до подне, па и сада, долазио. Кад смо се већ прилично прикупили у Шиљеговац; дође нам наш Бригадир II. класе г Тешић. па поче нам пребацивати, што смо у Шиљеговац с борбе отишли, и онде заноћили. Народ озлојеђен јучерањом борбом, а огорчен противу његових речи, скочи на ноге, па се са запетим пугакама око њега скупи и повиче : (( Шта имаш да нам ту говориш, кад јуче нигде ни једног од вас није било ? где су топови ? сваки у крај, а ми као мрави да гинемо сами? По овоме залете се да га с коња скину и на место убију. Сиромах бригадир, кал, виде да му нема шале, почне горко плакати и извињавати се нама, као да је он по заповести старијега, — на другој позицији био. .Та, једно из сажаљења према њему — што је човек мек и благ, а друго што већ видех гата ће народ с њим да учини, станем молити и доказивати им, да до њега ни какве кривнце нема, но да је сва кривица до Велимировића, и такојадна човека од смрти избавим. ПричаЈу ми још, да је онај прикомандовани руски ОФицир јуче сасвим лудо погинуо, кажу, метнуо на сабљу своју капу, и нанред пред ланцем викао „напред браћугако, напред ! вперјод на гатики !» па је тако и погинуо Прошлог дана губитак је наш : Погинуло 16, рањено 27, нестало 2, свега : 48 људи. Међу овима још и 2 коња су одведена у ропство, заједно с једним комисаром, Василијем .Танконићем трговцем из Трстеника. Бреме лепо. (Свршиће се.)