Otadžbina

ЈУГОСЛОВЕНСКЛ НЛрОДНА ЕПСК.А ПОЈЕЗИЈА

617

било : највише је или чисто српско, т. ј. спада у опсег српске историје, или пак нити је чисто српско нити чисто хрватско, него је обојима заједничко т. ј. из средњега периода (XV. XVI, XVII. века), у којем су се оба ова племена истакла као савезници хришћанских сила (Угарске и редублике Млетачке), које су ратовале са Турцима. Павић у својој реплици (с 22 . 23) описује тобожње много удесниЈе услове за развијање народне епске појезије течајем XV и XVI века у Хрватској него у Србији, он вели, „Нгуа(зка и 1а с!уа У1ека јгааве ђез ргек1(1а га1; з Тигсј 1 осИЈЈазе јћ 8У0Ј11Ш рг81 о<1 Еугоре . . 8ато 2агоћ1Јеп1 пагосИ, петаји ерзке пагос1пе роев1Је вуе <1оие, с!ок 1т оре(; пе 81пе ггак пас!е, с1а 1)1 то§Н јагат гоћз1л'а в^гев«! Ргуо с1оћа 6181;о вгрекс пагос1пе ерзке росхце <1о8рје1о је (завршило се) 8 <1г2ауот вгрзкот па Ковоуи 1389. Ос1 1о§-а угетепа 8г1)1Ј1а 8уе с!о ргес! пав ујјек, ако јгигтеб рјезте ћајс1иске, пе ргојгуосћ уесе по^Јћ ерзкјћ рјезата; ко<1 пјјћ §е 1ек биуаји 8(:аге. Ка<1 је скхауа згрзка и га1и в Тигс1 ћНа <1о8рје1а (свргпила), Нгуа^зка је 1ај га4 и гајесЈша а 1Ја;и (,ек ргуо 2аробе1а. ХЈ^агзко-ћгуа^ка с1гиауа с1оХ1\ г је1а је розНје 1389 јо§ 1г1 ковотзке ка1:азк'о1'е: Кос1 Уагпе 1444 па Ковоуи 1448, па Мићаскот ро1ји 1521'. КаеИка је и 1оте, §1о с1гга\-а и^агзко-ћгуа^ака и Нјећ Ка1;азП'о('аћ пјје с1оарје1а (пропала) пе^о је оз1а1а /јуа. Ко с1а рогес1 Уагпе, Козоуа, Мићаса, ћгге ротепе 8Уе опе ћегћгојпе тапје ћојеуе, з!о 1ћ НгуаИ вато ргце Уагпе 1 јоз ронНје Мићаса з ТигсЈ ћцаћи ? Ко <1а итот ротепе 1ај ерв1и уцек ћгуа1;8ке ћЈз1;опје, и 1;от уЈјеКи зуе опе ћојеуе, и Ијећ ћојеујћ ћгуа1;8ке јипаке Хппјзке, Ргапкорапе, Вепвкујсе, Кед1е\'1се, Каг1о^јсе, Та1о\псе, Јиг181се И. с1. ра с1а ти рг1 1;от пес1ос1је па ит, како је и Нгуа<;8кој о 1јћ ћојеујћ ћгуа1бкШ, 1 о Пћ јипасПг ћгуа1;зк1ћ огИа рјезта, ^огот 1 с1оНпот?" Наводим то место из Павићеве репли^е, зато, што му оно даје најјачи доказ којим доказује, да су све епске песме средњега доба управо храатскога порекла, јер се Орбија од 1389 налажаше у ропству! Да Павићево мишљен.е о ропству Орбије, које би сметало народној епској појезиЈ'и у XV. и XVI веку, ни најмање не одговара садашњем испитивању унутрашњега стања Срба у она времена, то би могао научити од историка: упућујем га на научне чланке Чедомиља Мијатови1)а у Гласнику св. 36, у годиши.ици Чупића I., у »Отадбини« („Ђурађ Бранковић") итд.,; само са књижевнога историскога гледишта питао бих, где се налази у овој збирци Богишићевој ма и сенке од оних народних песама о јунацима Зринском, Франкопану, Бериславићу, Кеглевићу итд., којима се орила брда и долине? Не крећу ли се ове песме махом у правцу, у ком се земљиште