Otadžbina

СЛОВЕНСКИ ПРЕДЕЛИ

године. На крају IV века (39 5 год.) у след деобе римске царевине на источну и западну, те су земље биле присаједињене к последњој. У почетку V века Далмацију и суседне земље опет опустошише германске хорде, нарочито Готи, који нагрнуше у Италију 408 године ; по том 444 године упадоше у њих Хуни, те се тако на послетку насељење знатно умалило. У VII веку, на име 630 године, Авари, под предвођењем страшнога својега хана Бојана, упадоше у Далмацију и покорив на брзо главни град Салону, опустошише сву земљу, и насељење нешто уништише, нешто прогнаше на острва. Аварска власт у осталом није дуго трајала, јер словенска нлемена Срби и Хрвати 636 године заузеше силом те земље, а Аваре уништише или покорише под своју власт. Од тога времена етнограФски одношаји на североисточном прибрежју јадранскога мора постају за нас још. важнији по томе, што тај крај у след пресељења Срба и Хрвата постаје словенским. Истина, има писаца иностраних (Манерт) и словенских (Суровецки), који су ме старали да докажу, да су у земљама око јадранског прибрежја Словени живели још од најстаријих вреена, и да су шта више талијански Венети припадалис к вендском, то јест, словенском племену. Дубоко учени и даровити ШаФарик исказао је свој суд о тим мњењима 3 : он је убеђен, да се ради недостатка извора може спорити рго и соп^га, и ма да оба мњења имају неке доказе у своју корист, опет не може се позитивно узети ни једно ни друго. 4 Ипак, за неколико десетака 3 81о_у. 8гаго21.1;г1081л, I. 6 11, 12 и 13. 4 Оштроумна иетраживања о еловенизму етарих Венета А. Т. Гил>Фердинга (који ее бавио тим питањем е огромном научношћу) нису могла, држим, још прескочити преко граница, којз је ШаФарик обележио по том предмету. Та околност, што се у старих писаца налазе по нека имена места, која припадају земљи Венета, полуострву Истрији,' Панонији и Плирији, и која имају словеноки колориг, не може још служити као јак историјски доказ у корнст старога сЛовенизма тих земаља: свакоме је познато, до каквих су пепоузданих резултата довели такви изводи Колара односно Италије (в. његов спис : 81:аго11аПа 81ау1ап«ка, \о У1ес1ш д 85 8).