Otadžbina

ПОСЛЕ БОМБДРДАЊА. БЕОГРАДА

7

туђе оруђе, па је објаснио своје речн тако, да и Европа не мисли више као да Србија ради за другога; Срби имају леп кредит у Европи као народ енергичан и патриотски. Кад Европа не бн гледала на Србију као на државу народну, она је не би ни могла поштовати ТТТто је он хтео рећи, има се на то свести да дружба између малих и ввликих народа свагда носи у себи оиасност за мале, који могу да буду ирогутани. Он нарочито протестоваше против нрекора Гарашанинових, као да у његовим саветима темпоризације лежи одрицање потпоре, о којој он обећаваше дати доказа, али, додаваше, да је ствар тешка, неизмерно тешка, јер иште од Турака велико пожртвовање народног поноса «Ако се, рече он, од нас тражи таква пресија, да ми кажемо Порти : ми тако хоћемо, онда ја такве пресије не мислим вршити ; ако ли се ту разуму савети, ко каже да их ја нисам давао ? ({ Буре је заиста био за нас заузет. Он је ствар нашу псгштивао, проучавао ; он се њоме озбиљно бавио. Но терен царпградски био је тежак, а њему довол^но непознат. Он није могао спречити, да још једном пе завлада Портом воља, да ствар протстне, па, ако узмогне, и осујети. У почетку Јануара опет обузме Порту нека трзавица, у коју је она, под навалом сваковрсних тегоба, често падала. У овоме стању власници турски беху почелп да се кају, што нису одмах с почетка употребили мере строгости, па раја не би толико главу дигла. Султан, који је био подложан честим нанадима душевне раз« дражености, претио је хришћанима крајњим мерама. У дивану опет је преотпмала мах она страпка, која није хтела ми да чује за попуштање. И сам мирни Али-паша, који се мођу умерене рачунао, није мислио, да му се треба уздржавати од претње. Он је говорио дипломатији : „и ми умемо арибећи средствима револуције, иа их још и фанатизмом удвојити п . Претресапо је у дивану, да ли да се на граници Грчкедржи 15.000 Арнаута, који би се пу-