Otadžbina

104

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДРУГОКЛАСЦА

44. Очггобра. Због доста неуредие хране, која нам на време а и по (( требовању» не долази, ј>трос ме посла наш капетан — командант Н. Климов, да одем до села Разбојне, одакле храну добавимо , те да те погрешке исправим. Горе код нас остала је јака магла с кишом као и прошлих дана Силазећи низ брдо к Расини, наједаред ми нешто од наших коморџија невероватно вероватним постаде ! Доле у Расини — Сунце греје !! Ох, како сам му се јако обрадовао! — па онда запевах : Горе код нас не граници, Вечна тама бије ! А у Шупи и Расини, Сјајно Сунце грије ! .. . И јест чудно, нема ни пуна З ј 4 часа, а овакве разлике ! Данас нема ништа важног. Време је магловито. 15 Октобра. Важног ништа ни данас. У војсци се велико љубопитство појављује, за Шиљеговцем, јер се неки ружни гласови — „коморџијске вести", о пропалој нашој војсци као на Шиљеговцу проносе!? Данас дођоше две циганке с малом децом у наручју к својим мужевима, који су војници III класе нашег батал.она. И оне с понудама и преобукама и ако су «скитајући" — донеше својима, по који изпрошени по селу залогај хлеба с месом, те почастише своје мужеве. Њиовој кукњави и мол>акању код г. команданта III класе, да им пустп мужеве — краја није било ! — напосљедку с великим претњама без обзира, одоше куд-која. Смешно је било видети ову десетину циганску Кад на њих дође ред да шиљбок чувају, они онда обично овако (бар при овој позицији) раде : агсо је дан. — онда увек у место одређеног — шиљбока придружи му се још један, те тако један другог чувају ! а ако је ноћ, онда по цела њиова десетина, докле год се сва не смени шиљбочи, н.