Otadžbina

106

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДРУГОКЛАСЦД

мандирсау дужност више да вршим ; а аћутант је човек писмен, а и батаљон му је оданији него мени, па за то, нека он опет остане као застуник — докле командир или не дође, (у болници је) или се други који не постави. Шеља ова заступникова јави се нашсм снроводном ОФИциру, — поручику-Ађутанту г. И. СтеФановићу — којн је с, нашим батаљоном од Разбојне путовао. Г, СтеФановић ову из]аву заступникову никако не прими, но га сасвим одбије — наложивши му, да се дужности прихвати. Али кад заступник (четовођаЈ не хтене то учинитн, већ у пркос оде својој чети, као четовођа ; госп. СтеФановић пред целим батаљоном ражалује га, — отпасавшн му сабљу, спроведе га као крнвца пред батаљоном, — све до села Степоша. У ово време породи се велика узрујаност и негодовање у батаљону, а узроком, што ни сами нису ради, да им он и даље за заступника командира остане, Мрзост и негодоваље и сам је Василије познао, па зато се и није хтео примити. Кад је батаљон у Степош стигао био, онда Чолак-Антић целу ову ствар расправи, и по жељи багаљона ностави за заступника командира — батаљоног ађутанта — Арсенија. Истина, ађутант је врло добар и храбар, а вешт администратор. Под њиме је, тако рећи, најуредније стан.е — како при борбама, тако и у миру у батаљону владало. Пре се ни под којим старешином у нашем батаљону — ако смем рећи — ништа односно административиих послова радило и водило није, као: Дневник хране о примању и издавању, рапорти и т. д. Време је мутно, 18. Октобра. Ноћас стиже вест, да непријатељ јако к' Крушевцу напредује, и да је већ у селу Гаглову на 2 часа далеко — источно од Крушевца ! Брзим маршем јутрос у V? 5 часова кренусмо се за Крушевац. У Кочинском пољу испред Крушевца заустависмо се. По пољу на све стране