Otadžbina

ПРОСВЕТА

Ш

У овим речима огледа се потпуно програм и задаћа пародне школе, којој се тежи у Француској, тој звезди преходници међу државама Европе, што се слободних и народних установа тиче. А шта се друго из овог програма даде извести, него ; народна образованост треба да иомаже економну и војну снагу земље. Ми смо раније једном приликом рекли : да су иросвета, војска и епономско благостање сваког народа, најважнијв државне чињвнице и ако се напредак жели, треба да су све три у тесној међусобноЈ вези, да се хармонично уређују, узајамно помажу и допуњују. После тек онаквих изјава ]едног Француског канацитета, а садањег још министра просвете ове слободоумне земље, ми још више полажемо на ово тројство и радп смо да коју изближе кажемо о тој узајмичкој вези најглавнијих грана државнога организма. На жалост, морамо признати, да је код нас, од кад као држава постојимо па до данас, више мање државно уређење једнострано схваћано и развијано. Тако, у почетку дали Схмо се и сувише на правно поље; с тога тако много параграФа и закона имамо, али зато нам је и судство јако компликовано и правда скупа постала. Просвета и војска тек су животариле, а о пољској привреди и занатима нико се старао није. Од 10—15 година војна уређења и просветна грана доста су напред коракнуле али иародна привреда оста на истом ступњу знања и вештине на коме и у почетку овог века беше, и ако се државне и личне потребе нагло умножаваху. Тај је резултат са свим природан био. Негујући и развијајући неке само гране на штету других, ове су се морале запарложити и закржљати. Кад су неки делови на једном организму сакати и неспособни за својуулогу, тада организам није здрав и за сваки животни рад спо-