Otadžbina

112

ПРОСВЕТА

собан ; а кад је главни орган — срде болесно, онда нн организму нема дуга века. А пољска привреда и шта је друго, него срце народнога тела, које животне сокове даје свима органима. Да је Бог дао, те да се народном благостању поклањало до сада бар толико пажње, колико је то чињено другим гранама државним, паша народна снага са свим би друга данас била. Али што до сада није биЛо, у толнко више треба сад да буде, те да се накнади оно, што до сада учињено иаје. Него не треба по нова пасти у погрешку — бити једностран. Помажући и подижући пољску привреду и радиност, не треба напустити ни просвету и војску ; јер и оне још нису досегле своју апогеју, на којој треба да су, ако хоћемо да смо напредни и у својој кући сигурни. Све три гране треба да се упоредо развијају ; само тако може бити истинитог и правог напретка. Народна привреда ствара благостањо и даје срества просвети и војсци ; просвета развија свест и богати ум; војска брани тековину и чува народну слободу. То су три беочуга међусобно скопчана, који заједнички дају највећу снагу и поуздање, а раздвојени немоћни су да народ какав унапреде. Како да ове три гране стоје у вези, и како да се узајамно помажу и допуњују, ми ћемо у кратко да означимо, говорећи о помоћи, коју би просвета имала д а чини војсци и привреди. Тако : I. Помоћ војсци. — Војска , поред развијања свога стручног војног образовања, ширњи писменост у народуСваке године бар 2500 писмених људи одлази из војске у народ, који су као негшсмени у војску ушлиЛ Војска 2. По регрутовашу за отајаћу војску у ( 872 години, било је опоообних младића с-вега 5385, од тога пиомених 565; дакле 110( 0 ииомених улазе у отајаћу војоку, а излазе, о врло малим изузетком, ови пиомени, који проииони рок одслуже. (Ратник, за 1879 год, кљига прва, отр. 321). За 1878 год. било јв