Otadžbina

ПРОСВЕТА

113

дакле чини услугу народној школи — просвети и помаже је, право је дакле, да и она ову услугу враћа. Али није само правично, него је и потребно, јер и сам интерес и сигурност земље захтева, да и школа војоку помаже у њеном стручном образовању, ширећи у омладини, још из детињства, војна знања, као што и војска ншри писменост. Ваља дакле у свима основним и средњим школама, ивееги обавезно војно веџбање, иостуино ирема годинама и узрасту ђака; а у великој школи давати обавезна иредавања из извесних војних наука. Ово што ми тражимо за нашу државу и народ, није ништа ново. Много већи и слободоумнији народи остварили су ово начело одавна, или га сада остварају. Те су државе : Швајцарска, Немачка, Аустро-Угарска, Француска, Италија. У Швајцарском закону о војној организацији од 13 новембра 1874 овакви прописи о томе постоје : к Чл 81. Камтони ће настати, да деца од 10 година ца док не изађу из основне школе, посећавали је или не, слушају гимнастички курс, који приправља за војну елужбу. * «Сем тога кантони ће настојавати, да гимнастичке курсове што спремају за војну службу, посећују сви дечаци, од изласка из основне школе, па до 20 година старости." (( Г1оследње две године савез ће моћи додати и веџбања с пуцањем. „Савез ће у тој цељи издати нужне упуте кантонима. свега уписаних дваестогодишњака 17748; од њих писмени 2552; дакле 14'4°) 0 (Ратник, књ. I. стр. 537). За 1879 год. било је свега 16.011 уписаних двзјестогодшпњака за стајаћу војску ; од тога 2940 писмених ; дакле 18°( 0 писмених ул .чзв у стајаћу војску. (Ратник за другу 1880 годину, књига III, стр, 135 званачног дела). Из овога се види, да-број писмених у народу, код омладине расте што се у напред иде. Отаџбина IX. 33.