Otadžbina

ПРОСВЕТА

115

Тако раде народи са далеко олободнијим установама и куд и камо мвогољуднији од нас, јер је то у интересу слободе и сигурности земље. Тако треба и морамо и ми да радимо , и то што скорије то боље. То је тако хитна и неоспорна потреба, да ће је овако признати, чи!« о њој озбиљније размисли и полаже на уједињење српског народа. Швајцари и Французи најбољи су нам доказ, да је то у интересу самога народа. Кад је ово тако очевидна потреба, и кад се на уређивању војном код нас већ 20 година ради, могао би ко упитати : чудо, те никомедо саданепаде на ум, да војна веџбања по школама раније уведе ? Ми одговарамо, да је ово питање од 1874 године на овамо више пута покретано; и што је значајно, ни један министар просвете, за ових 7 година, није био у иачелу томе противан, већ је баш сваки радо прихваћао, што им на част служи; а неки су шта више и покретачи у томе били. 187 4 године покренуо је ово питање тадањи министар просвете, али се није дошло до жељеног споразума. 0 скупштинама 1878 и 1879 тод. војни министар био је епремио законски предлог за увеђење војног веџбања у свима цивилним школама, и у овоме су се радо сложили били тадањи министри просвете и војни ; али 1878 г. болес.т истог министра, а друге године многи неодложни предлози окупштини спречили су, да тај заједнички предлог војног •министра и просвете изађе пред народно вредставништво, и ако је већ потписан био. б При садањој изради нове војне организапије није се такође из вида изгубило ово помоћно срество војске и у првом пројекту између осталога речено је и ово : 5 Садањп миниотар проовеге, у догору о миниотром војним, паредио је једну комиоију од наотавника оредњих школа и Официра, да израдп правила за војна вежбања и гимнаотику још за ову школску годину. Уредништво «Отаџбине» 1ш ' 8"