Otadžbina

116

ПРОСВБТА

„Чл 12. Да би се дух војни у нашем народу лакше развио и учврстио, предаваће се у свима грађанским школама војна веџбања и иравила, поступно према годинама и умном развићу ђака; а у великој школи биће још и предавање из потребних војних наука. „За велику школу и гимназије потребни трошкови у овој цељи пашће на терет државе ; а за ниже школе пашће на терет дотичних школских општина. (( Ово ће се указом ближе одредити; а министар војни, у споразуму с министром просвете издаће о томе нужне прописе." 5 Да ли ће ово и овако остати и у новоме пројекту ми не знамо ; а да ово моћно срество нови војни закон не сме да превиди, то је за свакога јасно, а нарочито за војног министра. Али међутим, док се овај нови закон о преустројству војске спремао, садаљи министар просвете учинио је у смислу, о коме је овде реч, један корак напред, за које нека му је хвала. У закону од 19 марта 1881 год. «о изменама и допунама у закону о устројству гимназија од 16 септембра 1863 год.» измеђ осталога, у члану 2, побројани су предмети, који ће се у нашим гимназијама учити, и ту под бр. 11 стоји : «Гимнастика и војничко веџбање." 6 Нема сумње, да је то приличан корак у напред, и да је од иницијативе министра просвете и сувише ; али је то сасвим недовољно за једног војног министра. Мисао и тежња, која с војног гледишта има да се постигне, далеко је већа, него да би се с војним веџбањем тек поред гимнастике, и само у гимназијама могло задовољити. Заго, ваља увести војна ве-џбања и иредавања у свима грађанским школама, од основних иа до велине \школе, све обухватајући, — подобно ономе, како је горе озна5 Пројект закона о уотројотву целе војне онаге. Део I отр. 3. 6 Прооветник гласник, II година. 7 овеока отр. 23 4.