Otadžbina

10

ПОСЛЕ БОМВАРДАЊА БЕОГРАДА

Имајући пријатељских и повер.љивих одношаја са неким одличним војеним лицима, која у прсте познаваху војено стаље Турске, ја прибавим од њих и пошљем (9. Јануара, 1867.) у Веоград писмено мишљење о опсадп градова* као и у опште о задатку Србије у случају оружаног оукоба са Турском. Овај посао био је у Београду и ван Србије, од војннка првога реда впсоко оцењен. 1 Ма да писац није познавао топограФију наше земље, он је положај љен основно проучио бно, п ограничпо се више на оиште основе, које су биле обележене врло смотрено и разборито. Мосао није био памењен да буде дефинитиван оиерацијо>ш илан, по вшпе да се у то пме консултује. Израђен врло савесно, он није поднзао преко вероватних граница српоку снагу, а пије шт турску сма њивао. На крагко, посао је излазио пз руку човека стручна, којн се, ни у коме погледу, није предавао самообманама. Међутим, не беше суђено, да се овај план о опсадп градова у живот приводи. Онај Фанатички наступ, који се беше јавио у царском дивану, ннјс могао да сломи оне критичне прплнке, које су се над његовом главом савиле биле. Њх прогив, оне су све внпге расле. Устапак на Крпту нродужавао се ; од Вола до Лрте, дуж границе Грчке, јављао се п развпјао други ; кралЈевина Грчка узимала је претећи положај ; на Ливану беше Карам на ново развио заставу устанка, а празпе Фппансије турске нн од куда помоћп не налажаху. Поврх свега тога долази још и Египат да тражп уступке. Исмаил-паша, вице-крал. Мис! рски, прећаше, да ће своју војску са Крита повући, ако му се оне одрекпу, а он ие тражашо ништа мдње, но да војничкп своју зем.ћу оснажи, а то је, да се дигну сва хатишерифска ограничења, која

I). На жалоот, ни за време нашог рата, па ни данас пигде ое це може да нађе траг овоме поелу.