Otadžbina

12

Г10СЛЕ БОМВАРДАЊА ВЕОГРАДА

је учинила за двадесет последњих година. «3ар нисмо ми, говоранЈе она, зато време оставили свој средњи век? Европи је требало четири столећа, да свој остави. Нису ли МЈ'сломани, шеме освајачко и аристократско, напустили свој понос и свој Фанатизам ; зар ое они не изједначавају сваки дан све више с хришћанима? Да ли је и европска аристократија тако брзо и тако лако напустила своја права и своје повластице ? Треба нас оставити на миру, а мп смо готови да радимо, како бисмо корачали што се брже може путем напретка, али да би могли корачати, не треба нас сакатити.» 1 .) Тако вапијаху министри султанови, пред којима је зијала провала опаоности са свију страна. Поврх свега беше оружање Србије толико на глас изишло, да је Порти са свију страна поручивано, да Србија прети, да се оружа. да је ту ирава оиасност за царевину. Такве поруке долазиле су јој и од Енглеске. Ми смо већ имали прилику рећи, да је Станле државник, који свакој ствари испитује све крајеве, иа се на средини зауставља. И он се сад јави Порти са саветом овога рода. 8. Јануара предложи енглески посланик турскоме министру спољних послова, да би султан могао измирити своје право са захтевом српским, ако би заповедништво над градом поверио кнезу Српском,' а под условом, да се на бедемима градским, поред српске, вије и турска застава. На тај начин султан би остао суверен града као и до сад. Лаенс је доказивао Али-паши, да је главно питање : хоће ли Порта да обезбеди себи користи, које би добила, одговоривши благовремено и милостиво на српско захтевање, или хоће да се излаже опасности, да изгуби град, 1.) Доцније, кад је српско питање свршено, Формуловане еу ове миелп у нарочитој депеши, која је поолата турокпм посланицима код велнких оида. Ту ое још позива Порта и на то, како је задовољила «овоје чиото хришћаноке аровинцијв Румунију и Орбију.о У овим наводпма ми смо се држали те депеше.