Otadžbina

30

ПОСЛЕ БОМБАДАЊА БЕОГРАДА.

га је саслушао, изволео је рећи, да у њему налази «тачну и верну реиродукцију онога, што је речено, као и онога, што се мисли п . Само је исправио мој поглед на решење, које он мисли дати М. Зворничком питању објаснивши ми, да и он хоће, да се овај крај исиразни и да уђе у рејон Српски, но под условом, да се неутралише, т. ј. да се на њему не подижу гра^евине. али никако не омера на то, да нам смета обрађивдти земљиште, које би прешло у нашу својичу, „Исто тако, ја сам прочитао овај извештај и Њ. Св. Фауд-паши, који се потпуно придружио идејама в. везира и молио ме, да додам као роз1; 8спр1;ит, да је в. Порта била далеко од тога, да нам иште, да смањимо нашу снагу, ношто српска војска може само ова трп предмета имати за свој задатак : «1, да брани земљу од слол.ни, непријатеља, следствено да брани целину царства, елеменат, у коме Србија живи и црпе своју снагу. са чега в. Перта и не може сматрати другачије нашу војску, но као један део сна^е царске ; (( 2. да одржава унутрашња ред у земљи, чиме се она може сматрати као један део опште полиције царевинске ; и <( 3, да чува положај Србије и према самоме царству. Фауд-паша додаде, да војска српска, посматрана са ова три гледишта, не може задавати ни каква зазора в. Порти, која суревњиво прати све, што је потребно, да се кнежевина сачува А влада царска оставља кнежевој иницијативи, да одузме, ако устреба, овој војсци све, што би она у г,војој форми могла имати нападнога (агресивног). Уступајући нам Веоград, в. Порта подерала је, заврши Фуад-паша, један славан лист отоманске историје; као уздарје за овај чин, она нам не иште ни какве жртве, она нам не намеће ни каквих услова, но оставл^а кнезу да оцени, шта би он могао, по својој