Otadžbina

после бомбардања београда

31

властитој побуди учинити, да в. Порти пружи знак свога поверења. (( Не треба да свршим, г. Министре, оваЈ извештај. а да у мало речи не прецизујем положај. Земљиште је очишћено, тегобе су изравнате ; изгледа, да ће в Порта бити задовољна мгх шта да јој кнез нађе за добро рећи, што би је могло умирити у погледу на понашање, које он намерава да усвоји за будућност. «Изволите г. Министре, примити уверење и т. д ј(ов . ^исти-к. св. р. Али-паша беше потпуно задовољан, што сам верно п тачно изложио ток преговора, а не мање и Фауд-паша. Злачајно је још, што ми је министар спољних нослова 1'оворио са оградом, да не говори као министар, иа ио томе није могло ни ући у мој извештај. (( Ви сте, рече, Срби неаоверљиви, и ја вам то не за.мврз.м, јер до сада могли сте и право имати да то будете, но од сада не бисте имали основа за неповерење. Београд нема стратегијске важности, али има велико значење морално. Цео је свет мислио, да ми не ћемо бити кадри, да дамо ствари иотпуно решење, и цео се свет изненадио, кад је то решење сазнао. Сви су мислили, да ћемо вам ми услове полагати. и сви се сад чуде, кад виде, да услова нема. Ми ћемо имати да се боримо са тегобама због те концесије ; данас смо угушили један турски лист, што је ооуђивао наш поступак, но ми ћемо поднеги све, да вас задовољимо Будите у другом облику оно, што сте били, кад смо се заједно борили против Тамерлана, па иа ћете све имати. (Тои! вега а уоиз)." Концесија је била потпуна. Да је Порта заиста имала намеру, да своју уступку веже за важне услове, о томе за мене није било ни најмање сумње, но опазивши да се они неће примити, она се за времена повукла, ос-