Otadžbina

ОСЛОБОЂЕНИ ПРОМЕТЕЈ

47

{29. Септ. 1867.) кнеч је веселим срцем обзнанио народу да је једна великабриг а његова намирена, једна велика његова и народна жеља испуњена : а га рнизони турски исељени су из Србијв, градови на обалама. Саве и Дунава у нашим су рукама. и слобод а и унуграшња независиост Србије иостале су ирава истина А народни представници на овој спупштини, одзивајући се у својој адреси иатриотским осећањима и трудима кнежевим в из дубине своје душе благоДаре преблагоме Богу, што дочекаше да прво из уста Милошева сина чују речи :» градови на обалама Саве и Дунава у нашим су рукама и слобода и унутрашња незавчсност Србије постале су су права -иотина". (( Син .је дакле достојно довршио оно дело, које је отац славно отпочео. Вечна слава нека је ве.шком имену онога, који започе, а свеопшта народна благодарност одјек је ономе, који га доврши ! 8

ОСЛ.ОБОЂЕНИ ПРОМЕТЕЈ Векови лете на вихара крили, Затирућ спомен минулога доба, И тамо где су некад живн били Пустош је тужна дигла гроб до гроба. Векови многи врх Кавказких гора Минуше летом у заборав тамни Прикован Титан крај адска понора Чекаше да се дан слободе јави. И сури ор'о слабије је кљуво То срце, које са лубављу дише И заспа Демон, ко ј' роба чув'о Прометеј махну, ланци попустише ! Демон се прену ! . Затресе се гора Од страшне рике духа подземнога