Otadžbina

ОСЛОБОЂЕНИ ПРОМЕТЕ.Т Гледајућ' где се више земље, мора, Подиже сенка духа слободнога! И док се Титан у висине диже Он Злобан јурну у низине тамне Пред врата Адска очајнички стиже Заслепљен зраком будућности сјајне. И док Је Демон у дубине мрачне Очајно иш'о, Прометеј се вину На путу своје будућности зрачне Високо горе, у нему даљину. Обасјан зраком божанскога сјаја, Ко вихар брзи летео је силни За трагом давно изгубљеног раја Олободан Титан на ватрени крили. Носећ се летом по етирном зраку Минерву мудру дозиво је сада Ма залуд све је, у поноћњем мраку Тишина мртва око њега влада. И као путник залутали што је Унакрст иш'о тражећ' права пута, Док није тело иморио своје, Прометеј силни по пучини лута! А сад му умор снажно тело свлада Малакс'о, трудан на сред пута паде И уздах што је излетео тада Искаше давно омиљене наде: Прометеј Поноћ се тамна над земљицом вије Милине рајске по етиру језде А кроз њу зраком светлуцају миле Но небу плавом разасуте звезде. Стократни тирис из цвећа ми стиже И док се санак умиљати нија Славујак мали у песмама ниже 0 нојци што се раздрагала тија. А тебе нема, нема овде сада Да ли те снови уљуљкују мили ? Док мрачна нојца над земљицом влада Ти сањаш мила на њихови крили ? Ил' лаким летом међ звездама сјајним