Otadžbina

ООЛОБОЂЕНИ ПрОМЕТЕЈ

49

Што но се шире из Зевсових двора ? 0 стани, стани ! Удвојеним летом Прометеј ево где за тобом ходи, Док тиха нојца над заспалим светом, На крилма лаким поветарца броди ! Вечити иатник сред поноћи тамне Мелема хоће из очију твоЈи Што трепте зраком, као луче сјајне Месеца, који ме1> звездама стоји. Је л' оно она ? Да л' ме срце вара ? Гле како смерно међ звездама броди Лице јој трепти сред Божанског чара У златној роси Минерва ми ходи! О како дивно погледи јој лећу Патничко срце потрееа се моје Милине рајске око њега слећу, Збуњеног срца да ударце броје. И ја те видим, о Минерво мила Спомене верни прохујалих дана Бечност те није испред мене скрила Ако ме нојца не' варака тамна ! Је л' ти си? Ово није машта пука ? Колико среће сред поноћи ове! Тпоја ме бела загрлила рука Твоја ме усна по имену зове! М и н е р в а 0 мила сени поздрављам те сада Слободног дупа у вечности тамној: Љубављу која у срцу нам глада Темељом сталним будућности сјајној ! Ко другар верни чекала сам доба Ком" крајњи часак мину ове ноћи Кад ћемо једном сједињени оба Веселим летом међу људе поћи. Векова дугих јездило је време, Али ме нада оставила није Ја видех добро сред вечности неме Тај часак мили како крила вије. Пром етеј 0 мили душе! Отаибина IX' 33.