Otadžbina

ОСЛобОЂЕНИ ПРОМБТЕЈ

Да л' виде зрачак будућности дивне Трепти ли веће у Божанском крају ? Ил' страшна Лета што се туда слива Те грудма својим заборав нам дели Једину наду можда ми покрива, А срце моје залуду је жели ! Хоће ли сијнут, она зора мила, Којој сам Јадо и слободу дао Кроз вечност мрачну развија ли крила, То тебе питам Дантонова главо ? ! Ах како тужно дркти срце моје, Ко листак над ким поветарац леће Мртвилом немим ћуте усне твоје, Ни једна реч се са њих не покреће ' Ил' мислиш, то је не видљива тајна На оном сеету, коју Цербер крије, Пред моћним зраком твога ока сјајна, Пред мојим срцем, у ком туга бдије ? Зар нема пута да угледаш оно За шта си жића прегорео дане, Да видиш наду будућности сјајне 1 Уморан трудом нашао је мира У вечном санку твој пепео свети, Живот ти ваше костију не дира Високо крилма више тебе лети. И на твом челу лаворике није Зеленим листом да те вечно реси ! Зар никог нема да ти венце вије, Тако л' су грдни Прометејски греси ! 0, светим жаром мило чедо моје Будућност сја.јна теби спомен спрема Божанство кра:и мудро чело твоје Лавором каквог међ људима нема ! Из мојих суза, што над тобом лију, Нићи ће листак неумрле славе И кад се други у заборав скриЈу Он ће се вити око твоје главе. А сада прими овај дарак мио ГЈољубац врели са мојих усана, На челу твоме вазда свет'о био Ко по сред неба предх^ница сјајна !