Otadžbina

ОСЛОБОЂЕНИ ПРОМЕТЕЈ

И док је Титан горком сузом плако Минерва мудра приотупи му бдиже И белом руком додирну иолако Његова илећа — Прзметеј се диже. Прометеј 0 куда иташ ? — Спушти крила лако, Крај сина мога јоште часак само, Под венцем ових Божанствених зрака Ни једног више ја не видим тамо ! Са мојим срцем он једини беше За мном је дане жртвовао своје Због мене живот од њега отеше, Ја више немам, немам деце моје ! М и н е р в а Ме збори тако ! Прометеј 0 па где су, камо? . Минерво мудра ти их знадеш боље! М и н е р в а Погледај оком у даљине тамо Видиш ли оно непрегледно пчље ? Прометеј Добро га видим, као гробље неко Зелена трава, по њему се вије, Да зраку ока кије нредалеко Вид о бих пеп'о што га земља крије. Ж и н е р в а У томе миру скривени од људи Вечношћу мрачном почивају сада Титани, који сред јуначких груди Скриваху море ванчовечних јада И ти би плако у тешкој жалости Под тужном еудбом паћеника ових : Ту мионо леже Бирчании а кости А с' њиие јато Прометеја нови !