Otadžbina

ОСЛОБОЂЕНИ ПРОМЕТЕЈ О мили душе доћ' ће и то доба Кад ћеш их редом ожалити моћи, Носећ' се тијо више њиног гроба, Ал\сзд је време другом циљу поћи ! И оба духа дигоше се. више Лаганим летом сред цоноћи тамне У мрачном велу већ се изгубише, Далеко тамо међу свезде сјајне. II. Тишина нема ширила се светом Тек ветрић лаки што би кроз ноћ пврно И док се дуси подиеаше летом Двороги месец светлео је мирно. Ту Олим плави показа се веће С' престолом пустим порушеног Вога Чекајућ мирно што одоздо леће 0' Минервом мудром духа слободнога. Ноћ шири крила и тихо погледа На бистро море што у своме сјају Плаветно небо до зоре огледа Како се по њем свезде преливају А тога часа из вечитог мрака Сатана страшни за њима се диже На брзим крилма спуштеннх облака Ко вихар бесни до Ол^мпа стиже. Прометеј Говори ко си ? Да л' те пак'о шаље Те грмећ' јуриш ка Олимпу горе 1 ? С а т о н а Ја носим амо из вечите таме Нлутонов поздрав духу слободноме I Прометеј Шта хоће Плутон ? С а т а н а То он тебе пита: Шта хоћеш, збори, ја сам весник тога,