Otadžbina

САЊАЛО

63

И силног духа заносаше мило Светови док се и хаоса деле У дане среће што се озго беле Лагани МорФеј показа му сада Другчију децу, човечанства днвног : Вечита љубав где над њима влада Ко благи зрачак премалећа милог. И у сну томе, крај Минерве плаве, Његово срце у нади се згрева, Са крила њеног недижу^и главе Победник срзтни тихо се осмева ! Драгутин Ј ИлијК.

С А Н> Д Л 0 ПРИПОВЕТКА (Наставак) V. Кад се зађе дубље у Дорћол, тај комад источне вароши у Београду, а вами се и нехотице наметне друго осећање на оно, с којим сте ушли у те уске и криве улице. Чиии вам се да малоазијски топли и ароматични ветрићи пире око вас, а онај Банат преко Дунава, Анадол. Све добије другу, тајанствено-занимљиву драж. Мучи вас радозналост, хтели бисте кроз пукотинице неокречених зидова да посмотрите цветни и плодородни врт самоограниченога и суревњива мусулманина. Гранчица бршљана или вршак зелене лозе, што се виде овде онде изнад зидова, као да вам приповедају сладости, које се сањају, а можда и уживају, у тим забрављеним рајевима. Рајевима, рекосмо, али за оне, који у миру траже хране душама ; пријатељима жубора и борбе ха-