Otadžbina

64

САЊАЛО

ремски је живот духу карика. На угловима камените чесме, с бакреним лулама и натписима аранским ; главном улицом бајирском, Јалијом, живописно блеште дућани са источном робом, пекарнице и млекарнице, џамије и хамами с кубетима, телалнице и прчварнице с дробним ћебапчићима, касапнице и рибље чаршијице, механе са стакленим ћошкама, где седе средовечне ерлије с белим, зеленим и шареним турбанима, пушећи чибуке и шарене наргиле, а низ улице, горе доле, надали вику халваџије и кокичари, млађани продавци салепа и бозе, све саме младе Рекалије, а међу њима по који мршави Јеврејин броћасте браде и бркова, погружеп и перјав, трагичним погледима нуди вам црвено жуте наранџе и бледе лимунове. Изнад тога шаренога света у плавој висини беле се вита мунарета, и кад се сунце испне на подне, а јасно-грли мујезини с висина кличу правовернима песму језанску, а вами, као у хиљади једној ноћи, затрепте најживље махале, пуношаренога Вагдата. Ту на том, негда тако пуноживотном, данас тако пустом Дорћолу, у улици ниже главне полиције, у кућици, којој данас камена на камену није, живео је проФесор Сава. ПроФесор је Сава из оног првог кола Србаља, који, већином, дођоше у Србију на позив кнеза Мнлоша. Философ , богослов, добар Немац, а још бољи Латин ! У дужности школској тачан, у цркви сваке недеље, а кад су празници земаљски, раније излази да гледа параду. Јутром је много читао и радио, пред вече ходао, а вечером ишао мало на поседак, али нигде не задржавајући се после десет. Омален, шишкав, средовечан, кокораве косе, браде пуне, подрезане, чела ониска очију живих, малених, а коже на лицу ишаране многим ситним мрштинама. Кућица, у којој живљашву беше на сред авлије, коју, исто као и мусулманске конаке, опасиваху високи зидови од камена. Покривена старом ћерамидом, с