Otadžbina

82

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДРУГОКЛАСЦА

18 Августа. Боја ни данас нема. Бинички — није у болници, већ се на превијалишту лечи , не остављајући позиције и војску. Народу нашег округа, јако је омилео, како због храбрости, тако и због поступања према њима. Свуда се хори : „Хиљадили се овакви команданти !". Болестан сам. Време лепо. 19 Августа. Јутрос ми лакше, па за то после пет дана идох те храну војсци раздадох. Непријатељ је ноћас напустио сву десну страну Мораве и прешао амо. У нашој крушевачкој војсци, доста породила се је зебња за Јанкову Клисуру. јер боје се, да непријатељ не би коју трупу тамо послао, и продрво, пошто се врло мало тамо за сад наше војске налази ; само два — три батаљона. У подне ухватише једног непријатељског коњаника — који потврди, да су заиста прешли ноћас сви на нашу страну с Алексиначке, и да их има до 100,000 војника. Њега, као заробљеника послаше у Алексинац. По данашњем распореду наша крушевачка војска оде опет у Вукањска утврђења на десном крилу. Како ноћас, тако и данас, целог се дана и ноћи, непријатељ на Ветрењаку весели, пева, свира и по која се пушка чује. Око 6. сах. вечерас, наш један топ, пуцао је на кретања и утврђења непријатељска. Данас је дошла у Алексинац Ваљевска бригада. На глас, да је непријатељ амо прешао, дођоше нашој страни у помоћ многи батаљони, батерије и војене старептине, а нарочито Руси. Спрема се нешто. Време лепо 20 Август. Борба на Прћиловици и Адровцу. После пето-дневног одмора, јутрос се рано отпоче опет борба. Наши на целој позицији нападају. Борба се у велико развија, и наши до 1.0 сах. јако напредују, но