Otadžbina

ратни дневник једног друтокласца

8:>

вепријател. својом огромном силом и силеством батерша ућутка и поремети наше батерије као и наступајућу пешадију, Од огромне пуцњаве топовске, једва се може по која пушка чути. Непријатељ разби наше десно крило око Гредетина и око 3 сах. по подне заузе скоро сва наша утврђења. Војска се наша очајнички брани према големој и надмоћнијој непријатељској сили, која непрестано новим потпорама напада Страота је, Боже мој ! Непријатељ својим гранатама дотерује до села Трњана, а наше се батерије нигде и не чују. У кључу око села Житковца — Мрсоља па до Мораве, наши су добровољци у стрељачккм рововима вешто бранили средиште левог крила, коЈе се у вече само од себе растури — и пређе с оне стране Мораве. Наш батаљон је у виноградима испод шанца Прћиловичког, али пошто се батерија изолира и он с одступајућим ланцем дошао је овог вечера до изван Кревета и Шиљеговца. Командант трупе целе позицпје, кнез Рајевски код топа погибе и однеше га у Св. Роман. Рањеници једнако долазе , и експедирају се за КрЈшевац и Делиград. До 12 сах. у подне — бисмо сви ми са својим коморама и магацином у Трњанима, но пошто гранате непријагељске почеше већ и у ово село долетати, ми се сви с комором за Ђунис и Каоник по наредби упутисмо Ја, пошто испратих своју комору у Каоник, зауставих се код стројне коморе јагодинске и рудничке бригаде, да сазнам последице. Храна, ствари као и наше магацинске спреме : кантари, бурад и мешине не могоше се изнети, но остаде све непријатељу у рукама. По мом мишљењу ово се није могло због тога изнети, што наша колска комора натоварена рањеницима беше већ отишла, а станичка комора — где је она ? Овде је станица , начелник станице је капетан среза Бугар-Моравског.