Otadžbina

94 РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ другокллсца шњи, свакоме превијачу утегао је уд тела или руке, белом чистом марамом давши му још и цедуљу за даљи транспорт: Јецајућег војника, упита наша надзорна власт за лекарски билет, гди му је, и зашто се у болницу није пријавио ? — одговорио је : да му је билет у /Јружини, а да се због тога није хтео пријавити, што не може да чека, јер га рука одвише боли. Изговоривши ово, измицао је бржим корацима, и већим јецањем, уз варош сво■јој кући. Но сумња се одмах над тпм војником породи, и надзорник га поврати, говорећи му да одмах : или у болницу иде, или да му руку нрегледа- Но он никако не хте, ни у болницу ићи, ни дозволити, да му надзорник руку и рану прегледи, већ почне јако измицати, изговарајући се да му дружина измакла. Сад надзорник повиче на послужптел.е, те га ухвате, п руку му силом одреше! Кад хоћеш, рука здрава,! и дакле он је хтео под видом рањеника, к својој кући отићи! — После лепог уздарја и грдње, — буде стражарно, својој команди натраг повраћен. Оваквих прилика било је довољно ! Кроз ову варошицу из горњих места, млоги црногорци пролазе за „Летећи Кор®. Сви су ти ови скоро голи и боси, и без кршене паре! Код начеоника станице овдашње, гомилама долажаху, тражећи : одела, обуће, и готовог новца за пут!? Био сам очевидац, кад је начеоник станице овд. г. Милан ТриФуновић писар срески, једно нретњом, а друго и морањем, принуђен од њих, давао им по 4—5 динара, за путни трошак, поред обуће и одела! Издатак овај, одкуда је он чинио, то ми је и данас остала загонетка? За сво време овог мог бављења, — време је било у опште, а с погледом на јесен, врло лепо. 24. Сеитембра. Шиљеговац. Пошто ми је истекло одсуство , ја се јутрос рано кренух — и преко Крушевца у 6 часова у вече стигох